NOVI SAD – Povodom obeležavanja 190. godišnjice rođenja Jovana Jovanovića Zmaja, osnivača najstarijeg lista za decu na srpskom jeziku i na ćiriličnom pismu – „Neven“ , koji od pre tri godine izlazi u okviru izdavaštva Novosadskog dečjeg kulturnog centra, upriličiće se izložba u produkciji NSDKC-a pod nazivom „Zmajev cvet – jedan i po vek“ autorke Jelene Dopuđ u velikoj sali Kulturne stanice „Barka“, Čenejska 54, Novi Sad.
Svečano otvaranje izložbe je zakazano za petak, 24. mart sa početkom u 11 sati.
Izložba će biti otvorena do 7. aprila.
Jovan Jovanović Zmaj je još za života smatran našim najvećim pesnikom, a ove godine (24. novembra/6. decembra) navršava se 190 godina od njegovog rođenja. Svojim pokolenjima ostavio je veliko kulturno blago. Njegove pesme imaju izuzetnu edukativnu, kulturološku i civilizacijsku vrednost i toliko su ušle u narod da se ponekad gubi iz vida da je on njihov autor i često im se pridaje značaj narodnih umotvorina. Narod ga je istinski voleo i prihvatao kao člana porodice i zato mu je i dao nadimak „Čika Jova“ koji će ostati upamćen među svim generacijama koje su odrastale uz njegove pesme, knjige i listove.
Zmaj je bio lekar i pesnik, a novinarskim pozivom bavio se gotovo pola veka, kao žurnalista, urednik i pokretač i izdavač niza listova, među ostalim i dečjih. Najdugovečniji list za decu „Neven“ Zmaj je osnovao davne 1880. godine u Novom Sadu, uređivao ga je gotovo tri decenije, a sakupio je toliko sadržaja da je časopis nastavio da se štampa i četiri godine nakon njegove smrti (1904). Mada je u svojoj dugoj istoriji imao periode kad nije izlazio, „Neven“ je opstao sve do danas i redovno se priprema i štampa u okviru Novosadskog dečijeg kulturnog centra kao stručna literatura.
Izložba „Zmajev cvet – jedan i po vek“ posvećena je 190. godišnjici rođenja Čika Jove Zmaja, a obuhvata, prema oceni autora, neke od najznačajnijih, najzanimljivijih i najlepših naslovnih i drugih strana „Nevena“ od 1880. do 1908. godine. U tom periodu objavljeno je 433 broja tog jedinstvenog časopisa koji je postao najznačajnija pojava u srpskoj književnosti za decu – ne samo po uredničkom izboru „za svakog ponešto“, nastalom kako bi bile zadovoljene potrebe dece za igrom, zabavom, razonodom ali i novim saznanjima, već i po tome što je prvi upoznao mlade čitaoce sa stripom, prvim novinarskim tekstovima u stihu, prvom lutkarskom predstavom, aforizmom. U njemu su objavljivani naučno-popularni tekstovi iz geografije, biologije, istorije, zatim reportaže i putopisi, životopisi uglednih ljudi – sve to kao dopuna znanjima koja deca stiču u školi. Za „Neven“ su pisali Ljuba Nenadović, Jovan Subotić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Branislav Nušić i mnogi drugi viđeniji i učeniji ljudi toga vremena.
Ilustracije su bili bakrorezi iz bečke štamparije Valdhajm, a mnoge naslovne strane i ilustracije uradili su čuveni Uroš Predić, Ivan Šobajić kao i sam Zmaj, s tim što je on češće davao skice i ideje za ilustratora.
Skoro deceniju pre nastanka „Nevena“, Čika Jova je studiozno čitao i proučavao časopise za decu u inostranstvu kako bi stvorio najmoderniji i najbolji časopis za srpsku decu. Zmaj je bio poliglota i sam je prevodio tekstove sa nemačkog, engleskog, mađarskog i latinskog jezika.
Poslednji broj koji je Zmaj uredio izašao je 12. aprila 1904, a na osnovu njegovih sakupljenih tekstova, poslednji broj „Nevena“ izašao je novembra 1908. godine.
Zmajev „Neven“ bio je inspiracija za mnoge stvaraoce, posebno za Timotija Džona Bajforda koji je na osnovu tekstova iz Zmajevog časopisa napravio jednu od najboljih dečjih serija na nacionalnoj televiziji. Zmajev cvet ostavio je neizbrisiv trag u istoriji i kulturi našeg naroda i moramo verovati da on nikada neće uvenuti i da će biti na čast i radost svima koji posle nas dolaze.
Jelena Dopuđ, čuvar cveta Zmajevog
Ko je Jelena Dopuđ
Rođena je u Vinkovcima (Republika Hrvatska) 1986. godine. Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i stekla zvanje diplomiranog novinara-žurnaliste.
Profesionalnu karijeru započela u novinsko-izdavačkoj kući „Dnevnik, novine i časopisi“. Od 2010. radila u redakciji lista za decu „Neven“, gde je bila novinar-saradnik, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika, a nakon četiri godine i glavni i odgovorni urednik. Nastavila je da uređuje taj naš nastariji časopis za decu na ćirilici i nakon što ga je preuzeo Novosadski dečji kulturni centar, najmlađa ustanova kulture u tom gradu (osnovana 2020. godine).
Bila je član žirija na mnogim dečjim manifestacijama, a učestvovala je i u organizaciji više dečjih festivala. Član je Društva novinara Vojvodine. Autor je brojnih tekstova, članaka i radova o Jovanu Jovanoviću Zmaju i učestvovala je u stvaranju njegovog najkompletnijeg rodoslova, koji je 2015. godine objavljen u zborniku radova sa naučnog skupa, pod nazivom „Zmaj – društvo srpskih književnika, novinara i umetnika 1904-2014“. Živi i radi u Novom Sadu.
