Znameniti Pančevci: Zora Petrović među najznačajnijim slikarima ekspresionistima

Zora Petrović jedna je od naših najznačajnijih slikara ekspresionista. Dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda i izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti.

Podeli tekst...

Zora Petrović jedna je od naših najznačajnijih slikara ekspresionista. Dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda i izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti.

Publika je prvi put njene radove videla 1921. godine u Somboru, a nakon boravka u Parizu (1925), u ateljeu kubiste Andrea Lota, priredila je i prvu samostalnu izložbu 1927. u Salonu prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu. Milan Kašanin je za nju rekao da poseduje redak i plemenit talenat odlične slikarke, da je „slikar od osećaja, od iskrenosti i sposobnosti, koji se izražava kroz kolorit sasvim ličan i prefinjen”.

Zora Petrović, autoportret (1946) (Izvor: Javno dobro)

Pišući svoj Esej protiv zaborava, Laura Barna kaže:

„Boja i forma se prepliću sa istom važnošću, ne potiru niti nadilaze jedna drugu. Njen izraz, kao i potez, pun je gestualne snage i iskrenog sazvučja spoljnih i unutarnjih predstava, bilo da je reč o pejzažu, aktu, portretu ili mrtvoj prirodi. Gusti pastuozni nanosi iskričavih boja, pa čak i kad su u tamnoj gami, odlika su Zorinog kolorita po kom slikarka biva prepoznatljiva u novijoj srpskoj umetnosti.”

Zora Petrović bila je članica nekoliko umetničkih grupa, među kojima su Lada, Oblik, Dvanaestorica i Samostalni. Njeni umetnički radovi čuvaju se u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Portret Pavla Beljanskog 1943, autor Zora Petrović (Izvor: Javno dobro)

Rođena je 17. maja 1894. godine u banatskom mestu Dobrica, u trgovačkoj porodici koja se često selila. Osnovnu školu je završila u rodnom mestu, gimnaziju u Novoj Gradiški, a dalje obrazovanje stekla je u Pančevu. Od nje se očekivalo da krene očevim stopama, jer bi tako porodična profesija imala svetlu budućnost. Međutim, Zora nije imala trgovačkih ambicija, videla je sebe u svetu umetnosti i slika. Srušila je očeve iluzije, izborivši se za svoje. Uspela je da, uz njegov blagoslov, 1912. godine ode u Beograd i upiše Umetničko-zanatsku školu. Profesori Marko Murat i Rista Vukanović su joj pomogli da za kratko vreme napreduje, ali pošto je izbio Prvi svetski rat, morala je da prekine školovanje.

Zora Petrović, autoportret, 1919 (izvor: Javno dobro)

Četiri godine po zaključenju mira, Zora se opet našla među svojim profesorima, ali do tada nije prestajala sa edukacijom. Dobar deo je provela u Budimpešti, učeći zanat od slikara Deaka Ebnera, a potom u Nađbanju kod profesora Ištvana Retija. Vratila se u zemlju 1919, kada je nastao crtež Ljubomira Ivanovića, koji je naslikao svoju učenicu.

Čim je 1920. godine, diplomirala u Beogradu, dobila je posao u struci i posvećeno mu se predavala naredne tri decenije. Imala je dovoljno vremena i volje da se po završetku radnog dana sakrije u svoj atelje i stvara. A to se nije promenilo ni posle 1951. kada je izabrana za redovnog profesora Akademije likovnih umetnosti. Prvi put je izlagala u Somboru 1921, a pažnju na sebe je skrenula već sledeće godine na Petoj jugoslovenskoj izložbi, sa delima Autoportret, Akt dečaka, Portret Vase Pomorišca… Talenat i upornost mlade slikarke bili su rano prepoznati, pa je 1924. nagrađena Ordenom Svetog Save Petog stepena.

Zora Petrović u ateljeu (foto: Javno dobro)

Volela je da slika portrete, unosi šumske tonove, motive seljanki, žena u narodnim nošnjama… U to vreme je već bila istaknuta zvezda našeg slikarstva, što je potvrđeno i zvanično, pošto je 1937. dobila diplomu srebrne medalje povodom izlaganja u Paviljonu Kraljevine Jugoslavije u Parizu.

Nije je zaobišla ni Oktobarska nagrada grada Beograda 1955, niti Orden rada sa crvenom zastavom tri godine kasnije.

Preminula je 1962. godine u Beogradu, ali je sahranjena u Pančevu.

Tekst: P.M.K.
Foto: Javno dobro

Prijavi se za naš Newsletter

Dobijaj vesti i budi uvek u toku s aktuelnostima...

Pročitaj još i...

Društvo

Nova autobuska stajališta u Jabuci

Nova autobuska stajališta u ulicama Maršala Tita, JNA i Ive Lole Ribara postavljena su u Jabuci zahvaljujući saradnji Mesne zajednice Jabuka i JKP „Vod-Kom“ iz tog mesta.

Društvo

Grad Pančevo obezbedio sredstva za novi objekat u dvorištu Gimnazije

Grad Pančevo je u budžetu odvojio sredstva za dvogodišnju realizaciju projekta izgradnje jednog novog objekta, neto površine od 981 kvadrat, u dvorištu Gimnazije „Uroš Predić“ u Pančevu čime će ova obrazovna ustanova dobiti potrebno proširenje.

Želiš li da reklamiraš svoj posao?

Budi uvek na pravom mestu...