Ljubica Hadži Pavlović, rođena Novosađanka, imala je važnu ulogu u društvenom životu Pančeva u prvoj polovini XX veka.
U savezništvu sa suprugom Đorđem (velikim županom i gradskim načelnikom), svojim duhom i aktivizmom inspirisala je mnoge sugrađane i sugrađanke.
Kao predsednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih, pomagala je siromašnima i ugroženima, a ogranak Devojačko kolo brinuo se o obrazovanju devojaka. Ova zadruga posedovala je i Radničku školu, gde su devojke pak učile zanate koji su im omogućivali da se samostalno izdržavaju.
Ljubica hadži Pavlović (Novi Sad, 30. avgust 1878 — Pančevo, 29. jun 1959) bila je srpska dobrotvorka.
Potiče iz poznate vojvođanske plemićko-građanske porodice Nović koja je svojevremeno bila aktivna u političkom i društvenom životu Novog Sada. Otac Ljubičin, Pavle, završio je pravo u Pešti, bavio se advokaturom a bio je i senator, veliki kapetan, konzistorijalni fiskal arhidijeceze. U tri mandata biran je za potpredsednika Matice srpske, bio je i predsednik Srpskog društva radinosti. Ljubičina majka, Kristina Pavlović, rodom rodom je iz Sent Andreje. Još u 19. veku zalagala se za poboljšanje uslova života i rada u devojačkim školama i emancipaciju ženske omladine. Bila je dugogodišnja potpredsednica Dobrotvorne zadruge „Srpkinja Novosatkinja“.
Nakon prerane smrti oca (1892), Ljubica je ostala sa majkom i dva brata koji su nastavili da upravljaju porodičnim imanjem u Čeneju. Braća se nisu ženili rano su se upokojili. Ubrzo po završetku Više devojačke škole u Novom Sadu, Ljubica se udala za kikindskog advokata Bikara, ali brak nije dugo trajao.
Ljubica je početkom 20. veka došla iz Novog Sada u Pančevo radi sklapanja braka sa inženjerom Đorđem Pavlovićem (1866.-1946), potonjim srpskim velikim županom i gradskim načelnikom (1919-1920). Živeli su u centru Pančeva, u porodičnoj kući Pavlovića. Situirani bračni par okružen građanskom udobnošću energiju usmerava ka društvenim i organizacijama čija je potka dobročinstvo, čovekoljublje, komunikacija. Vaspitanje dobijeno u porodici, usađeni humanizam i energija vodili su Ljubicu Hadžipavlović u svim njenim akcijama koji nije lako ni nabrojati. Listajući raznorazne spiskove dobrotvora sa ublaženim prilozima koje su pančevačke humanitarne organizacije pedantno vodile, Hadžipavlovići su uvek na prvom mestu. Tamo gde su najbogatiji davali 100, oni su prilagali 500 dinara. Želja im je bila da se deo bogatstva koje su posedovali uputi onima kojima je pomoć bila najpotrebnija.
Ljubica Hadžipavlović, između ostalog, bila je i dugogodišnja predsednica Dobrotvornr zadruge „Srpkinja pančevačkih“. Donacijama institucija i pojedinaca, Zadruga je obezbeđivala sredstva i domaćinski ih usmeravala kao stalnu mesečnu ili jednokratnu pomoć ugroženima, namenski ih trošila za kupovinu odela deci siromašnih porodica, za izradu rublja i potrepštin za međunarodni Crveni krst. Zadruga je imala i svoj ogranak, Devojačko kolo, sa osnovnim zadatkom da pomaže u obrazovanju ženske omladine.
U okviru Zadruge delovala je Radnička škola koja je podučavala mlade srkinje šivenju, krojenju i drugim zanimanjima koje će im pomoći da dođu do samostalne zarade. Jedan od postulata Zadruge „da je najbolje dobročinstvo dati čoveku poštena rada i zarade“, u potpunosti opravdava postojanje škole koja je pod budnim okom predsednice Ljubice Hadžipavlović u potpunosti ispunila svoju misiju.
„Ovom prilikom nemoguće je ne spomenuti značajnu akciju Zadruge koju je inicirala njena predsednica. Naime, kod Senata grada Pančeva isposlovano je da se za Bele Ruse koji su se posle egzodusa zatekli u tom gradu, a nemaju nikakvih prihoda i nisu sposobni za rad, obezbedi smeštaj i redovna ishrana. Veza dva slovenska naroda i ovom prilikom učvršćena je formiranjem Rusko-jugoslovenske zajednice (1933)“, navodi u Srpskom biografskom rečniku Gordana Đilas.
Kulturne veze sa Francuskom posle Prvog svetskog rata rezultirale su osnivanjem mnogih srpsko-francuskih klubova u tadašnjoj Kraljevini SHS sa ciljem da se produbi prijateljstvo dojučersšnjih ratnih saveznika. Tako je u Pančevu, u kući Hadžipavloića (1921) svečano otvoren Francuski klub, a za prvu predsednicu izabrana je upravo Ljubica Hadžipavlović. Klub će biti aktivan 20 godina i isto toliko će na biti na njegovom čelu.
Od sledeće, 1922. godine, pa sve do ukidanja, Klub je prostorije imao u ul. Vojvode Petra Bojovića 15 i 19. Svi članovi Francuskog kluba svojski su radili na propagandi francuske kulture i jezika organizovanjem čajanki, predavanja, izložbi… klub su posećivale značajne ličnosti iz prijateljske Francuske, drugih država, ali i iz kulturnog i javnog života naše zemlje.
Tekst: P.M.K.
Foto: Javno dobro / Narodni muzej Pančevo
