Znameniti Pančevci: Slikar i vajar Milan Butozan (1905 – 1943)

Milan Butozan (1905 – 1943), akademski slikar, vajar, grafičar, književnik, likovni kritičar i pedagog, rodio se u Pančevu.

Podeli tekst...

Milan Butozan (1905 – 1943), akademski slikar, vajar, grafičar, književnik, likovni kritičar i pedagog, rodio se u Pančevu.

Osnovno i gimazijsko obrazovanje stiče u rodnom Pančevu, ozbilјno umetničko školovanje počinje na Kralјevskoj umetničkoj akademiji u Zagrebu, u klasi tada čuvenog profesora Joze Klјakovića, specijalizujući se za izradu fresaka, a završava ga u Beogradu, na Umetničkoj školi, 1931. godine.

Umetnički opus Butozana obuhvata 2.000 radova: brojne portrete, 2 ciklusa fresaka, oko 1000 grafika i najmanje 15 skulptura, izlaganih na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Pančevu, (1933, 1934, 1939) Beogradu (1933), Zagrebu (1932, 1934, 1936 i 1940.) i inostranstvu.

Zimski pejzaž Pančeva, 1933, slika Milana Butozana

Nјegova dela danas se nalaze u više muzejskih i privatnih zbirki na čitavom području bivše Jugoslavije, Švajcarske i Austrije dok se njegova lična zaostavština, dnevnik i dokumentacija na oko 6.000 strana čuvaju u Arhivu za likovne umetnosti HAZU u Zagrebu.

Jedan od radova Milana Butozana

U međuvremenu, priređene su u Pančevu i njegove dve retrospektivne izložbe, 1959. i 2004. godine.

Umro (ubijen) je u Zagrebu 1943. godine, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima zvanično, prilikom saslušanja u policiji. Ni dan danas se ne zna gde je sahranjen.

Milan Butozan u ateljeu

Kako je sam umeo da kaže u svojim autobiografskim beleškama, slikarstvo je bilo njegov život i njegova sudbina, koji su se odvijali na tromeđi Pančeva, Zagreba i Beograda a on sam pripadao je kulturnom biću i jedne i druge sredine.

Mrtva priroda, rad Milana Butozana

U istim tim beleškama sa srdžbom se osvrtao na one koji su o njegovom najznačajnijem i, ispostavilo se, najkontroverznijem delu – 130 kvadratnih metara fresaka u kapeli Svetog Đorđa u Pančevu, svrstanih u 28 kompozicija, govorili kao o nekanonskom, kubističkom stvaralaštvu, nedostojnom tog grada i Srpske pravoslavne crkve.

Jedna od fresaka u kapeli Sv. Đorđa u Pančevu

Freske, za koje Butozanu nikada nije do kraja isplaćen honorar, tokom decenija pretrpele su brojna oštećenja. Prekrečene su dva puta tokom i posle Drugog svetskog rata, prilikom čega su neka lica na freskama i izgrebana, što je otkriveno još 1959. godine, kada su i obavljeni prvi ispitivački radovi na zidovima kapele.

Tekst: P.M.K.
Foto: Javno dobro/Wikipedia/knjiga Kuće i ljudi, 2019, Nikole Vlajića

Prijavi se za naš Newsletter

Dobijaj vesti i budi uvek u toku s aktuelnostima...

Pročitaj još i...

Želiš li da reklamiraš svoj posao?

Budi uvek na pravom mestu...