Nina Milenović Jovanović je, kako će sama reći, ilustrator, mama i Instagram pojava. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, za život i rad odabrala je Pančevo, a sa svoje dve ćerke već je „kreirala“ Instagram publiku uz koju stvara virtuelni “pančevački Samerhil“ u najkvalitetnijem smislu te reči.
Sjajni neki ljudi žive na tim Internetima, smejući se objašnjava šta je motiviše. Šireći radosnu energiju svima koji je „prate“, roditeljima, deci, a pouzdano znamo i bakama i dekama, Nina Milenović Jovanović oživljava druženje dece i roditelja.
PančevoMojKraj (u daljem tekstu PMK): – Ko je “Jupinina”?
Nina Milenović Jovanović (u daljem tekstu Nina): – Jupinina je ilustrator, mama, Instagram pojava.
PMK: – Sada je očekivano da pitam koliko imate pratilaca?
Nina: – Broj pratilaca na mom Instagram profilu raste polako, nekim prirodnim putem, pošto sam po pitanju društvenih mreža poprilično lenja. Takođe mi deluje veoma naporno namerno sakupljanje pratilaca i profesionalno održavanje broja istih, tako da nisam sigurna da bih želela tu vrstu angažovanja na svom Instagram profilu. Ono što meni prija jesu ljudi koji su se okupili na mom Instagram profilu, skoro od početka. Sjajni neki ljudi žive na tim internetima :). Ne znam kako bi se tačno mogla meriti moja instagram aktivnost, ali znam šta je moj doprinos Instagram zajednici. To su ideje o kreativnim aktivnostima sa decom i iskrene priče o nekim roditeljskim situacijama. Pravimo igre, mala umetnička dela, igračke, kostime, eksperimente… a sve po metodi uradi sam. Najčešće koristimo materijale koje već imamo u kući, bez prethodne pripreme i većina aktivnosti je „brzopotezna“, odnosno u skladu sa koncentracijom deteta.
PMK: – Jupinina kao mama?
Nina: – Imam dve ćerke, uzrasta 7 i 2 godine. Njihova energija je ista, obe su ekstrovertne, radoznale i beskrajno zabavne. Razlikuju se u pristupu (svemu) – starija ćerka je kreativac i ideje pronalazi u haosu, a mlađa voli red i rado ga sprovodi u svakom okruženju. Starija ćerka će uvek pronaći nov način da nas ubedi zašto ne treba da sprema svoju sobu, od matematike ume da napravi konceptualnu umetnost, nijedan pokret joj nije sličan prethodnom, a mlađa nas podseća da pratimo rutinu, ona u vrtiću uređuje raspored igračaka, ne pada na bajke, ali pažljivo prati priče o policajcima, vezivanju pojasa u kolima, odlascima kod lekara…
PMK: – Čemu su vas naučila vaša deca?
Nina: – Uče me strpljenju, odgovornosti, uče me da mislim na potpuno nov način.
PMK: – Ljubav, strpljenje i mašta su neizostavni za osmišljavanje razigranih časova kreativnog roditeljstva koje „prikazuješ“. U čemu najviše uživate radeći sa svojim ćerkama?
Nina: – Ne znam šta je deci do sada bilo najzabavnije. Meni je najbolji trenutak kada one same počnu da stvaraju nešto primenjujući ono što su naučile sa mnom. Starija ćerka sada često izvodi neke umetničke eksperimente koristeći reciklažu. Tako me je oduševila kada je za ovogodišnji BUDI festival napravila scenu iz Pinokija koristeći kese i stare kartone. Za to je na BUDI-ju osvojila drugu nagradu u kategoriji maketa.
PMK: – Misija i vizija „Jupinine“?
Nina: – Moja ideja sa “brzopoteznom umetnošću”, tj. ovim brzim aktivnostima za roditelje i decu je da ohrabrim mlade roditelje da se upuste u kreativno zbližavanje sa svojom decom, bez straha od dimenzija svog talenta i bez preteranog razmišljanja.
PMK: – Šta bi, da možete, shodno iskustvu, promenili u sistemu obrazovanja?
Nina: – U sistemu našeg obrazovanja prvo bih promenila platu vaspitačicama. Mislim da je to najvažnije razdoblje za razvoj dece, te da u skladu sa tim vaspitačice imaju ogroman posao. Treba im dati dovoljno prostora, obuke i podrške da bi adekvatno mogle da budu uz svako dete. U škole bih uvela predmete od životne važnosti, kao što su seksualno obrazovanje, neku vrstu domaćinstva, uvod u finansije… a postojećim predmetima bih dala drugu dimenziju, tj. neki kreativniji pristup. Pošto je moja starija ćerka u drugom razredu osnovne škole, imam priliku da vidim neke od udžbenika na tržištu. U nekim predmetima razlika u odnosu na vreme mog školovanja je velika, a neki udžbenici su i dalje uporno nerazumljivi i bezrazložno zastrašujući.
PMK: – Šta ovaj grad može da uradi za najmlađe sugrađane?
Nina: – Osim ulaganja u vaspitače i prosvetne radnike, što sam već pominjala, može da im obezbedi više uređenih prostora na otvorenom, da obnovi postojeća igrališta. Može i intenzivnije da se pozabavi bezbednošću dece u saobraćaju. Posebno u ulicama u kojima su škole.
PMK: – Kada ste mogli da birate između Pančeva i Beograda, opredelili ste se za život u ovom gradu?
Nina: – Moja starija ćerka je rođena u Beogradu, ali smo odlučili da odrasta u Pančevu. Za sada mi se čini da se to pokazalo kao odlična odluka. U našem gradu najviše cenim to što se svi znamo i što nam mala sredina omogućava da ne zaboravimo ljude, jer je izvesno da ćemo se uvek sretati na ulicama. To mi daje i osećaj sigurnosti kada su moja deca u pitanju. Praktično je i to što je zapravo sve blizu.
PMK: – Šta nedostaje Pančevu?
Nina: – U Pančevu mi najviše nedostaju ljudi koji su otišli. Nedostaje mi izgled Pančeva koji poznajem, a koji se sve više briše besmislenim stambenim rešenjima i parking mestima.
PMK: – Kako vidite naš grad 2050?
Nina: – Nisam optimistična u pogledu na Pančevo 2050. godine. Biće to neko sasvim drugo Pančevo. Mislim da tada ovo više neće biti grad, već višespratno predgrađe Beograda.
PMK: – Vaša poruka roditeljima?
Nina: – Roditeljima preporučujem da čitaju razne knjige o roditeljstvu. Sada su nam dostupne sjajne knjige („Ljubi me mnogo“, „Disciplina bez drame“, „Samostalno dete ili kako da postanete lenja mama“…) iz kojih možemo da naučimo o pozitivnoj disciplini, o pristupima koji se baziraju na poštovanju dece i saradnji. Nijedna trenutno popularna knjiga nije sveobuhvatna, ali ćete u svakoj naći toliko odličnih ideja za sve izazove roditeljstva.
PMK: – Film i knjiga koje bi valjalo porodično pogledati, odnosno pročitati?
Nina: – Od filmova koje smo porodično pogledali u skorije vreme, dopao nam se Netfliksov film „The Mitchells vs. the Machines” – jedan osvežavajuće drugačiji animirani film, a od knjiga, osim „Pepa Prase“ serijala kojim smo trenutno okupirani, preporučila bih „Neobična putovanja običnih stvari“ koju smo nedavno uzeli iz biblioteke. Tu smo i mi, veliki, otkili mnogo informacija o kojima pojma nismo imali.
PMK: – Pitanje koje su vam uputila vaša deca, a da ste se ozbiljno zamislili.
Nina: – Ćerka me je pitala kako da reši sledeći zadatak: “Od najvećeg dvocifrenog broja oduzmi zbir najmanjeg broja treće desetice i njegovog prethodnika”.
PMK: – Planovi „Jupinine“?
Nina: – Moj plan je da se uvek bavim nekom vrstom stvaralaštva za decu.
Od najvećeg dvocifrenog broja oduzmi zbir najmanjeg broja treće desetice i njegovog prethodnika
Vaš izveštač je pokušao da reši zadatak koji je starija ćerka, učenica drugog razreda osnovne škole, nedavno uputila svojoj majci Nini, ozbiljno je zamislivši:
Od najvećeg dvocifrenog broja oduzmi zbir najmanjeg broja treće desetice i njegovog prethodnika.
99 – (21 + 20) = 99 – 41 = 58
Ukoliko rešenje nije tačno, molimo da u komentarima ostavite ispravku.
Autor: G.V.
Fotografije: Lična arhiva
