Dušana Nikolić je diplomirani ahitekta koja je svoj master rad odbranila (i) na sećanjima starih Pančevaca. Kako sama kaže, skupljala je njihove uspomene sa potamišja, od Valtmanovog kupatila do pecanja i prvih vožnji bicikla. Na temeljima autentičnih pančevačkih vrednosti, ali i ljudskih – može li se to razdvojiti?
Dušana Nikolić je idejni tvorac i osnivač nedavno otvorenog Studija arhitekture za decu „La Villette Pančevo” (u prevodu sa francuskog: Grad Pančevo). Ovaj za sada jedinstveni i autentični projekat pokrenula je i zahvaljujući podršci Trag Fondacije i Lokalne fondacije Pančevo.
PančevoMojKraj (u daljem tekstu PMK): – Ko je Vas „zarazio“ arhitekturom?
Dušana Nikolić (u daljem tekstu Dušana): – Moja prava ljubav ka arhitekturi se razvila tek tokom studiranja i upoznavanja sa različitim profesorima na Arhitektonskom fakultetu. Oni su mi otkrili taj magični svet projektovanja i istraživanja. Jedan od glavnih razloga zbog kojih sam zavolela arhitekturu su leptirići u stomaku kada ti na pamet padne ideja. Zažmuriš, pa slikaš slike o njoj. A onda sam otkrila da ti leptiri mogu da zalepršaju i kada su tuđe ideje u pitanju, a ti im pomažeš da lete. Pogotovo one dečje. Najlepršavije.
PMK: – Da li je žudnja za još lepšim gradom inicirala osnivanje ovakvog Studija?
Dušana: – Ono što još uvek nije izgubljeno je bitka za očuvanje javnih prostora, to je ono u čemu svi moramo učestvovati, bilo da su to zelene površine ispred naših zgrada, naša reka ili park. Moj način za borbu je dugoročan i podrazumeva edukaciju dece koja će jednog dana donositi odluke upravo o ovim prostorima. Deca čine jednu četvrtinu stanovništva grada, a nemaju priliku da iskažu svoje želje u vezi sa uređenjem istog. S obzirom da oni arhitekturu švataju intuitivno, pala mi je pamet ideja o prostoru u kojem će oni biti pitani i davati ideje o gradu u kojem žive. Možda se upravo neke od njih jednog dana i realizuju. Žudim za gradom u kojem i deca donose odluke.
PMK: – Vaš će Studio, dakle, odnegovati decu koja će znati da prepoznaju estetiku u svakom segmentu života. Ne kao modu, već kao sklad.
Dušana: – Talenat nije presudan u bavljenju arhitekturom u našem studiju, čak ni želja da jednog dana dete postane arhitekta. Tako da je ideja da se u studiju postave temelji za ispoljavanje kreativnosti i razvijanje kritičkog mišljenja o okruženju. Beskrajno bih bila srećna kada bi se upravo ova deca bavila bilo kojom granom umetnosti, jer je širina arhitekture ta koja nam omogućava slobodu u izrazu, kao što bih bila srećna i da se uopšte ne bave ni arhitekturom niti umetnošću, već da steknu zdrave poglede na grad i svet koji ih okružuje.
PMK: – Kakvi su vaši utisci o interesovanju dece od 5 do 14 godina za program koji ste sačinili?
Dušana: – Interesovanje dece svih uzrasta me je veoma iznenadilo, njihova posvećenost i radoznalost me i pokreće u osmišljavanju radionica. Osim interesovanja dece, oduševljena sam i podrškom građana sa svih strana, kao i ogromnom podrškom Lokalne fondacije i Trag fondacije u okviru konkursa “Naš kraj, naša ideja”, bez koje ovo sve ne bi bilo moguće.
PMK: – Šta se uči u Studiju arhitekture za decu?
Dušana: – Bitno je da se deca upoznaju sa značajnim arhitektama i projektima iz različitih perioda, da ih analiziraju i švate njihovu važnost. Pored toga, najveći akcenat je na istraživanju, u svakom smislu: istraživanju procesa kroz koji prolazi arhitekta, različitih materijala i njihovih mogućnosti, istraživanju okruženja i načina funkcionisanja jednog grada. Moj zadatak je da deci to predstavim na što jednostavniji način. Kroz niz malih projekata koje oni sami osmišljavaju i predstavljaju kroz makete i crteže, od početka do kraja, savladavaju brojne veštine. Od jačanja grafomotoričkih sposobnosti, preko rada na timskim i individualnim veštinama, sve do povezivanja sa gradom u kojem odrastaju i njihovim podsticanjem na iniciranje promena.
PMK: – S obzirom na Vašu obrazovnu kompetenciju i iskustvo, šta vam se – arhitektonski – najviše dopada u Pančevu?
Dušana: – Kod Pančeva volim fasade onih starih zgrada koje ćute i uvek te iznenade nekim detaljem kada pređeš sa druge strane ulice i podigneš glavu, pa ih zamišljaš kako umivene pričaju o nekim vremenima kada se uređenost ovog grada mogla videti iz aviona. Volim kuće koje se nižu, volim moju ulicu Maksima Gorkog, deo oko Evangelističke crkve, tu zamišljam jedan trg. Volim da vozim bicikl onom stazicom pored Narodne bašte, lepe su senke. Stvaranje dobre arhitekture za mene je jednako stvaranju atmosfere, što Pančevo zasigurno ima. Arhitekta Peter Cumtor je rekao: „Sećam se onog vremena u svom životu kad sam doživeo arhitekturu, a da o tome nisam razmišljao… Sećanja te vrste sadrže najdublja iskustva arhitekture koja poznajem. Ona stvaraju osnovnu zalihu arhitektonskih ugođaja i slika i te zalihe pokušavam da crpim tokom rada kao arhitekta.“ To je za mene Pančevo, a pre svega ljudi koji žive u ovom gradiću.
PMK: – Šta biste, da možete, odmah izgradili u Pančevu i kako bi to izgledalo?
Dušana: – S obzirom na promene koje naš grad doživljava u poslednje vreme, Pančevci su postali veoma osetljivi na pitanje izgradnje nečeg novog, stoga mislim da bih se pre fokusirala na rekonstrukcije zapuštenih prostora (poput Vajfertove pivare) kao i uređenja postojećih, naročito obale Tamiša, koja pruža ogroman potencijal i o kojoj je neophodno vrlo pažljivo promisliti. Nije sve ni u najnovijoj rasveti (koja zaista osvetljava) niti u modernom popločavanju. Moj master projekat „se nalazio“ upravo na ovoj obali Tamiša, skupljala sam sećanja na ovaj prostor, uspomene različitih generacija Pančevaca. Bilo ih je pregršt lepih, od Valtmanovog kupatila do pecanja i prvih vožnji bicikla. Sva ona su postala deo jednog „muzeja sećanja“ na otvorenom koji je sadržao „učionice“ koje bi škole mogle da koriste za časove u prirodi, mesta za pecaroše, kupače itd. To je samo jedna od ideja, a potrebni su nam stvarni konkursi koji bi skupljali takve ideje i zapravo ih realizovali. Zvuči kao maštarija.
Sa nestrpljenjem čekam dečje ideje koje će nam dati neki novi prozor na Pančevo.
Studio za pametnu budućnost Pančeva
Dušana Nikolić. Arhitekta.
Pokrenula Studio arhitekture za decu.
Dušana Nikolić je arhitektica po struci sa zvanjem Master inženjer arhitekture Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Poseduje iskustvo projektovanja u malom birou i u velikoj firmi, iskustvo rada sa studentima na Arhitektonskom fakultetu kao i rada sa decom na brojnim radionicama i letnjim školama.
Nakon povratka u rodni grad Pančevo i usled promena koje se u njemu dešavaju, došla je na ideju o edukaciji dece u svom gradu, o značajnim projektima i arhitektama, o estetici i stvaranju kritičkog mišljenja o okruženju. Ovog septembra otvarila je prvi Studio arhitekture u Pančevu koji trenutno ima dvadeset pet polaznika uzrasta od pet do četrnaest godina. Uživa u vikendima i maloj zajednici koja se okuplja oko ove ideje, sa željom da baš ta deca budu ona koja će u budućnosti odgovorno donositi odluke o svom gradu.
Autor: G.V.
Fotografije: privatna arhiva
