Dok stoji na zidinama Ramske tvrđave i gleda prema Banatu, baron Nikolas LoPrešti priča o danu kada je mogao da spase sopstveni život, ali je izabrao da ostane. Njegove reči vraćaju posetioce u 1788. godinu, na Vidovdan, kada je sa svega 23 vojnika branio Ram i štitio srpske izbeglice.
Tek nekoliko trenutaka kasnije postaje jasno da pred vama nije istorijska ličnost, već turistički vodič Ilija Jacanović, koji kroz kostimiranu interpretaciju oživljava jednog gotovo zaboravljenog Pančevca i otvara vrata jedinstvenom putovanju kroz istoriju, prirodu i ukuse Rama.
Pančevac koji je postao junak na obali Dunava
Ime baron Nikolas LoPrešti retko se može pronaći u školskim udžbenicima, iako njegova životna priča zaslužuje mnogo više pažnje.
Koreni porodice LoPrešti vode sa Mediterana. Nakon što su Habzburgovci izgubili Španiju, Siciliju i Napulj, brojne vojničke porodice preselile su se u Beč. Među njima je bila i porodica LoPrešti, ali se njihov mediteranski temperament nije uklopio u život carske prestonice. Monarhija ih zato raspoređuje u pogranične oblasti, a jedan deo dolazi u Banatsku vojnu granicu, u Nemačko-banatsku regimentu sa sedištem u Pančevu.
Istorijski izvori u Pančevu beleže poručnika Nikolasa LoPreštija, dok ga Ram pamti kao heroja. Na Vidovdan, 28. juna 1788. godine, sa svega 23 vojnika branio je Ramsku tvrđavu. Imao je priliku da pređe Dunav i spase se, ali je ostao kako bi zaštitio srpske izbeglice. Zbog tog čina austrijski izvori nazvali su ga „austrijskim Leonidom“.
Njegov grob i danas se nalazi preko puta Rama, u Banatskoj Palanci (Staroj Palanci), ali je njegova priča decenijama ostala gotovo zaboravljena.
Kada istorija prestane da bude dosadna
Upravo zato je LoPrešti danas jedan od glavnih junaka interpretativne ture „Ramski košavski vremeplov“, koja se održava na Ramskoj tvrđavi.
Umesto uobičajenog obilaska, posetioce kroz vekove vode glumci i interpretatori istorije. Ilija Jacanović tumači barona LoPreštija, dok se na tvrđavi mogu sresti i rimski legionar, sultan Bajazit II, austrijski baron i Vuk Karadžić, koji je jedno vreme upravo u Ramu radio kao carinik. Kroz njihove priče istorija izlazi iz knjiga i postaje iskustvo koje se pamti.
Ovakav početak obilaska odličan je uvod u jednodnevni izlet koji pokazuje zbog čega je Ram poslednjih godina postao jedna od najzanimljivijih turističkih destinacija na Dunavu.
Šest vekova istorije na jednom mestu
Posle susreta sa istorijskim ličnostima vredi obići i samu Ramsku tvrđavu, jednu od najlepše obnovljenih srednjovekovnih utvrda u Srbiji.
Podigao ju je sultan Bajazit II 1483. godine kao jedno od prvih artiljerijskih utvrđenja projektovanih za upotrebu topova u ovom delu Evrope. Međutim, istorija ovog prostora mnogo je starija. Na istom mestu nekada se nalazilo rimsko utvrđenje Lederata, važna tačka na Dunavskom limesu, odakle su rimske legije kontrolisale plovni put.
Sa bedema se pruža pogled na najširi deo toka Dunava u Srbiji, pa nije teško razumeti zašto su upravo ovde svoje utvrđenje gradili carevi i sultani.
Vinogradi koji žive od „duplog sunca“
Nakon istorijske šetnje put vodi ka vinogradima Ramora, smeštenim na obroncima jedinog dela Karpata koji se nalazi u Srbiji.
Ovde priroda stvara gotovo neverovatne uslove za vinogradarstvo. Peskovito zemljište, zeleni kamen i sunčevi zraci koji se pri zalasku odbijaju od široke površine Dunava stvaraju fenomen koji vinari nazivaju „duplo sunce“. Upravo zahvaljujući njemu nastaju vina prepoznatljive mineralnosti i bogatih aroma.
Uz degustaciju vina posetioci imaju priliku da probaju i rakije destilerije Prelom, proizvedene od pažljivo biranih plodova kajsije, šljive i dunje.
Ručak sa pogledom na Dunav
Posle obilaska vinograda predah sledi u restoranu „Biser Dunava“, smeštenom tik uz reku.
Na jelovniku dominiraju specijaliteti od sveže dunavske ribe – smuđ, som, kečiga, riblja čorba i alaski tanjir – pripremljeni po porodičnim receptima koji se prenose generacijama. Uz lagani povetarac i pogled na tvrđavu, ručak postaje deo celokupnog doživljaja.
Tačka na dan – zalazak sunca sa reke
Najlepši deo dana mnogi ostavljaju za kraj.
Interpretativna vožnja „Ramac Čamac“ vodi ispod Ramske tvrđave, pored Ade Čibuklije, Labudovog okna, kanala Dunav–Tisa–Dunav i ostataka antičke Lederate. Tokom plovidbe čućete priče o prirodi, istoriji i ljudima ovog kraja, a kada sunce počne da zalazi, Dunav dobija zlatnu boju po kojoj je Ram postao prepoznatljiv.
To je prizor zbog kojeg se mnogi ponovo vraćaju.
Više od običnog izleta
Ram danas nije samo mesto u kojem ćete obići srednjovekovnu tvrđavu. To je destinacija u kojoj istorijske ličnosti ponovo govore, gde vinogradi pričaju priču o jedinstvenom teroaru, gde se na stolu služi sveže ulovljena dunavska riba, a dan završava na reci uz jedan od najlepših zalazaka sunca u Srbiji.
Možda ćete u Ram doći zbog tvrđave ili pogleda na Dunav. Ali vrlo je verovatno da ćete kući poneti upravo priču o jednom gotovo zaboravljenom Pančevcu – Nikolasu LoPreštiju, čoveku koji je izabrao da ostane kada su svi mogli da odu.
Ramski košavski vremeplov izvodi se u redovnom terminu nedeljom od 11 sati, dok je moguće za organizovane grupe napraviti i poseban termin izvođenja.
Ram i okolinu možete da upoznate na ovakav način u jednom danu, a možete i da mu se vraćate nekoliko puta, a da pri svakom dolasku isprobate nešto od ponuđenog. Sve informacije možete pronaći i na sajtu Dan u Ramu, kao i na Instagramu. Informacije i rezervacije izleta moguće su i telefonom na broj 069 3677 651.
