Leksikon kulture: Gorana Aća kaže da umetnost nije sudbina, već univerzalni alat

Gorana Aća je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i veoma brzo razvila svoju stvaralačku autentičnost kroz specifičan stil i zahtevnu tehniku. U svojim radovima najčešće primenjuje tehnike linoreza, litografije, sitoštampe i digitalne grafike.

Podeli tekst...

Gorana Aća je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i veoma brzo razvila svoju stvaralačku autentičnost kroz specifičan stil i zahtevnu tehniku.

Kaže da rado beleži vremensku prognozu i meditativno pokušava da odgonetne veze između fizičkog pejzaža i unutrašnjeg, intimnog predela. U radove simbolično unosi elemente nevremena, poput mećave ili kišnice. Ispituje kompleksnost osećanja, unutrašnje borbe ili potrebe koja ne mora biti izgovorena niti imenovana, iako oblikuje izraz lica i pokret tela. Tokom svog procesa rada beleži razgovore iz svakodnevice, kolažira elemente stvarnosti i interpretira ih kroz svoje grafike.

PančevoMojKraj (u daljem tekstu PMK): – Vaš je likovni izraz potpuno poetski sa tri poznate dimenzije i bar jednom nepoznatom koju Vi uspevate da „uhvatite“. Pišete li poeziju? Čitate li je? Ili Vaša poetika dolazi iz muzike? U tom slučaju: šta slušate?

Gorana Aća (u daljem tekstu Gorana): – Retko uspevam da definišem šta je tačno pokrenulo stvaralački proces ili donelo inspiraciju. Sve što čitam, slušam i svakodnevno doživljavam kreira jedan unutrašnji svet iz koga posle potekne umetnički rad. I u mom radu se, zapravo, vidi čime je hranjen taj svet, da li je on duhovit i domišljat, da li je tmuran i natopljen tugom, da li je bolan ili radostan, pun nade. Koliko god je to moguće, treba verbalizovati te unutrašnje procese i odgonetnuti koji zakoni vladaju u tom svetu, kakva je njegova klima, kojim jezikom on govori i slično. Ali mnogo toga ostaje nedokučivo jer jedan veliki deo bića govori jezikom simbola, koji nije lako razumeti. Veoma mi prija poezija i uživam da je čitam jer ona ne samo da donosi specifičnu težinu reči, već ima i ritam koji tačno povede misao tamo gde ona treba da bude. Ali ja ne pišem poeziju. Divim joj se izdaleka. Dešava mi se da pročitam nešto što mi se toliko duboko ureže u misli da me gotovo nagoni da uradim nešto sa tim i meditativno mi se ponavlja dok radim. Imam dva interesantna primera za to kada su nastali radovi koje najviše volim. Jednom mi se ponavljala rečenica, narodna izreka: “Pada kiša, sija sunce, rađaju se veštice”, i tada je nastao jedan od najlepših pejzaža koje sam uradila. Drugi put nisam mogla da zaustavim ponavljanje jedne rečenice iz knjige Danila Kiša: ”A sad me pusti da skupim svoju snagu i saberem misli u jednu žižu”, kada sam radila autoportret. To su sve, zapravo, simbolične slike koje imaju potrebu da se otisnu u nešto drugo van nas, u papir na primer. Ranije sam volela da crtam uz muziku, ali sad jako cenim tišinu. Nekada mi prija da slušam podkast, kojih sada pogotovo ima u izobilju, jer me razgovori podstiču na razmišljanje i pomažu mi da se fokusiram.

PMK: – Postoji li trenutak/događaj u Vašem životu koji biste opisali kao tzv. prelomni? Kada ste osetili da su Vaš profesionalni put boje, linija, slika… ?

Gorana: – Imam sećanja na nekoliko ključnih trenutaka i moram da kažem da nijedan nije bio naročito veseo ili lagodan. Što je zapravo neobično jer bi ta odluka trebalo lakše da padne na srce, pošto svi zamišljamo da je zapravo lako opredeliti se za ono što voliš. Ti ključni trenuci uglavnom su ispunjeni strepnjom i zbunjenošću, jer čovek zapravo i nije siguran šta mu treba, niti zna kako izgleda to što mu treba. Zato mislim da je važno samo krenuti radoznalo. Sećam se da sam tokom svakog ključnog trenutka bila preplašena jer vas nekako u životu nauče da odluke treba donositi racionalno, a ne intuitivno. Takođe, objasniti to da duša vapi da se izrazi drugima ne zvuči preterano profitabilno. Zapravo jeste, mada ja to nisam mogla onda da garantujem. I sada kada razmislim o sopstvenom putu mislim da je to skupina malih, hrabrih i svakodnevnih odluka pre nego neki velelepni, svečani i sudbonosni trenutak. Umetnost nije sudbina pojedinca. Ona je univerzalni alat.

PMK: – Na koje sve načine Vaš profesionalni opus, prošli i budući, popravljaju svet? U marketinškom, advertajzing, edukativnom… smislu.

Gorana: – Vizuelna umetnost je veoma široko polje i onaj ko se njome bavi ima prelepu mogućnost da kreira svetove, gde ti svetovi zaista mogu biti primenljivi u razne svrhe. Grafički dizajneri kreiraju čitave male svetove oko nekog biznisa, kompanije, kreirajući vizuelni identitet. Umetnici stvaraju čuda na animiranim filmovima, muzičkim spotovima, video igrama, koji pružaju prelepa i nezamenljiva iskustva. Svaka reklama, knjiga, veb-sajt i profil na društvenim mrežama je vizuelno osmišljen. Imala sam prilike da radim sa decom različitog uzrasta i mogu da potvrdim da likovni rad ima ogroman uticaj na razvoj celovitog ljudskog bića. Čini mi se da je vizuelna komunikacija poput drugog jezika koji koristimo, jer sve što konzumiramo i komuniciramo ima svoj vizuelni aspekat.

PMK: – Koliko je Pančevo stimulativno za mladog umetnika?

Gorana: – Naš grad je bogat ljudima koji se bave umetnošću. I dalje pokušavam da dokučim koji su to faktori koji doprinose spontanom stvaranju jednog kreativnog grada i potajno se nadam da će neko stručniji od mene napraviti analizu. Možda i napisati čitav rad na tu temu, ako smem da se ponadam. Možda je najvažnije to što ovo okruženje ohrabruje bavljenje umetnošću. Ljudi pozitivno reaguju na želju mladih da stvaraju, bez pritiska da to mora biti profesionalno. Ljudi u ovom gradu prave kratke filmove, snimaju muziku, crtaju grafite zato što je to najbolji osećaj u stomaku, a ne zato što je to nužno životni put. U tom smislu je Pančevo sjajan grad i plodonosno tlo za jednu kreativnu dušu. Ali svaki kreativac treba da obiđe, živi i stvara i na drugim mestima, jer jedino tako širi svoje poglede. Pančevo nije metropola i ne treba ni da bude, stoga vredi videti kako je negde drugde u svetu. A vredi nešto od toga i doneti nazad.

PMK: – Na čemu radite ovih dana?

Gorana: – Trenutno sam malo utanjila sa crtanjem i štampom, jer sada najviše vremena provodim za kompjuterom. Crtam neke interesantne izometrijske ilustracije u programu i uživam u tome. U poslednje vreme sam obišla Botaničku baštu u Beogradu, a zatim u Berlinu i sada pokušavam da osmislim kako da sve te utiske saberem i kreiram nešto od njih. Trenutno sam u fazi takozvanog „krčkanja”. Dakle, imam mnogo utisaka i ideja koje beležim, organizujem, mapiram, ali još uvek se iz njih nije rodio koncept. Moram da kažem da na kraju te beleške, zapisi, spontane skice budu najdraži deo čitavog procesa.

PMK: – Ambicije i snovi?

Gorana: – Tek sada sam počela da otkrivam koliko zapravo različitih opcija postoji za likovne umetnike i trenutno zaista uživam u tom istraživanju. Ljudi širom sveta prave toliko različite i uzbudljive radove, čime sam sasvim omađijana tako da ja malo „kradem“, malo učim, malo stvaram. Nemam konkretan cilj i iako mi je nedostatak cilja ranije predstavljalo problem, sada je sasvim drugačija situacija. Najviše imam želju da kroz male zadatke koje dajem sebi naučim da radim u još nekom programu. Kratkoročni planovi su mi da napravim novi radni prostor pošto sam se preselila, kao i da kreiram ponudu za prodaju malih radova. Ono što još nisam ostvarila, a uvek sam pomalo o tome maštala, jeste odlazak na umetničku rezidenciju.

Nekoliko reči o Gorani Aći

Gorana Aća (1994) živi i stvara u Pančevu. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je završila i master akademske studije (2019). Tokom treće godine studija provela je jedan semester na Akademiji likovnih umetnosti „Jan Matejko“ u Krakovu, dobivši stipendiju u okviru Erasmus Plus programa. Tokom svog boravka u Poljskoj pohađala je kurseve dizajna postera i narativnog crtanja, gde je našla neiscrpnu inspiraciju u infografikama, mapama, ali i plakatu kao formama vizuelnog pripovedanja.

U svojim radovima najčešće primenjuje tehnike linoreza, litografije, sitoštampe i digitalne grafike.

Dosadašnje izložbe

Prvu izložbu, pod nazivom „Na tragu“ Gorana je imala pre šest godina u Gradskog biblioteci svoga grada. Bio je to početak raskošne izlagačke karijere ove mlade umetnice. Usledile su izložbe u Krakovu (na Akademija Jan Matejko), u Novom Sadu, u Beogradu (u Galeriji SKC, u prostoru Kvaka 22, u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja, u Domu kulture Studentski grad, u Galeriji FLU, u Galerija Grafički kolektiv, Harudori – mesec japanske kulture, izložba Haiga u Univerzitetskoj biblioteci, u Galeriji La Vista, u Galeriji Grafički kolektiv), u Pančevu (Narodni muzej, Galerija Milorada Bate Mihajlovića, Dom omladine)…

Autor: G.V.
Fotografije: Lična arhiva

Prijavi se za naš Newsletter

Dobijaj vesti i budi uvek u toku s aktuelnostima...

Pročitaj još i...

Želiš li da reklamiraš svoj posao?

Budi uvek na pravom mestu...